Redis je najšire korišćeni middleware za skladištenje u oblasti internetskih tehnologija. Ime je nastalo od kombinacije podebljanih slova iz tri reči Remote Dictionary Service. Moram priznati, kada se spoje, prilično prirodno zvuči pri izgovoru (😁).
Kao developeri, svi verovatno dobro znate važnost Redisa. Redis je visokoperformansna baza podataka tipa ključ-vrednost, napisana u C-u, i najšire korišćenje skladišni middleware u polju internet tehnologija. Ime je akronim za „Remote Dictionary Service“, odnosno „udaljenu rečničku uslugu“.
Redis je poznat po izuzetnoj performansi, besprekornoj dokumentaciji i preglednom izvornom kodu. Koriste ga mnoge velike internet kompanije kako u Kini tako i u svetu — na primer Alibaba, Tencent, GitHub, Stack Overflow itd. Naravno, koriste ga i male i srednje kompanije.
Kao odgovoran tehnički bloger, smatram da je neophodno da podelim proces svog upoznavanja sa Redis-om, kako bi poslužio kao referenca drugim drugarima. Ako negde pogrešim, nemojte se ustezati — dođite i dajte mi šamar (ali blago, bez oticanja, jer bi to pokvarilo izgled).
Kao backend programer, mislim da je keš nešto što svima dobro poznajemo.
U ovom članku predstaviću poslovnu pozadinu lavine keša, prodiranja keša i proboja keša, rešenja i obradu pouzdanosti sistema. Unapred napominjem da najbolje rešenje obavezno mora biti prilagođeno stvarnom poslu — različiti poslovi se ne rešavaju na potpuno isti način.
Sistem za logovanje jedna je od obaveznih osobina produkcionog projekta. Predstavnički okviri za logovanje — Log4j, SLF4J i Logback — zapravo su rođena braća; imaju istog oca, a to je džin Ceki Gulcu.
Pošto je podrazumevani okvir za logovanje u Spring Boot-u Logback, a s obzirom na to da je Log4j2 ranije imao ozbiljnu ranjivost, ovog puta ćemo se fokusirati samo na Logback.
