U ovom članku upoznaćemo se sa apstraktnim klasama u Javi.
O apstraktnim klasama možemo razmišljati kao o „nedovršenom” pisanju, poput nacrta.
„Haha, jeste, želim svim mlađim kolegama i koleginicama da pružim celokupan sistem učenja Jave. Zapamtite naš slogan: za učenje Jave idite na Autorovu stazu napredovanja u Javi“, bio sam pun poverenja u budućnost.
„Da prvo prodiskutujemo zašto je potrebna kontrola pristupa. Zapravo smo već pomenuo to kada smo govorili o klasama i objektima, a danas ćemo o tome detaljno da porazgovaramo, Sanmej", rekao sam odmah, idući pravo na stvar. „Sanmej, otvori umnu mapu i ne zaboravi da zapisuješ."
„Brate, danas učimo o ‘blokovima za inicijalizaciju koda’, zar ne?" Izgleda da je Sanmej već unapred pripremila domaći zadatak koji sam joj prošli put zadao.
„Da, Sanmej. Blokovi za inicijalizaciju koda služe za inicijalizaciju nekih članskih promenljivih." Odgovorio sam joj sa svojim običnim, iskrenim osmehom. „Prilikom kreiranja objekta izvršava se blok za inicijalizaciju koda, poznat i kao blok za inicijalizaciju instance — to ime služi prvenstveno da ga se razlikuje od statičkog bloka za inicijalizaciju."
U prethodnom poglavlju smo naučili o Java metodama, pa će prelazak na konstruktore biti mnogo lakši.
U Javi je konstruktor posebna vrsta metode koja se poziva kada se klasa instancira. Tek kada se konstruktor pozove, objekat dobija alocirani memorijski prostor. Svaki put kada napravite objekat ključnom rečju new, konstruktor se poziva barem jednom.
U ovoj sekciji ćemo govoriti o Java enkapsulaciji, koja se ubraja u tri glavne odlike Jave; kada je razjasnimo, to će značajno pomoći kasnijem programiranju.
Enkapsulacija, shvaćena doslovno, znači pakovanje; stručnije rečeno — informaciono skrivanje, odnosno korišćenjem apstrakcije se podaci i operacije nad tim podacima obuhvataju zajedno, čime se oblikuje nedeljiva samostalna celina.
„Sanmej, danas nastavljamo sa učenjem jedne od tri glavne odlike Jave: nasleđivanjem. Već smo se sreli sa tim pojmom kada smo učili o apstraktnim klasama, ali danas ćemo o njemu porazgovarati ozbiljno i detaljno." Nakon što sam sporo izgovorio taj uvodni pasus, dao sam Sanmej gestom znak da otvori XMind (u stvari, samo sam tako mahao rukama).
"Brate, šta danas učimo?"
"Danas učimo jednu važnu ključnu reč — final." odgovorio sam joj sa prosto, neukrašenim osmehom. "Usput, Sanmej, da li planiraš postdiplomske studije?"
"Nisam razmišljala o tome, tek sam na prvoj godini, neka bude za kasnije, ti odluči."
"Dobro." Slegnuo sam ramenima, izgledajući potpuno nedužno. Zaista, svaka odluka prelazi na mene kao starijeg brata; ako odaberem pogrešno, snosim krivicu.
U Javi se jedna klasa može definisati unutar druge klase ili unutar metode; takva klasa se naziva unutrašnjom klasom. Uopšteno, unutrašnje klase se dele na unutrašnje klase članice, lokalne unutrašnje klase, anonimne unutrašnje klase i statičke unutrašnje klase.
„Danas počinjemo sa Java interfejsima", rekao sam Sanmej. „Za objektno orijentisano programiranje apstrakcija je izuzetno privlačna odlika. Ako programer ima slab apstraktan način razmišljanja, naići će na mnoge teškoće u programiranju i neće useti da pretoči poslovne zahteve u konkretan kod. U Javi se apstrakcija može postići na dva načina: jedan je junak prethodnog članka — apstraktna klasa, a drugi je današnji glavni lik — interfejs."
U ovoj sekciji ćemo se upoznati sa metodama u Javi — šta je metoda? Kako se metoda deklariše? Koje vrste metoda postoje? Šta je instancna metoda? Šta je statička metoda? Šta je apstraktna metoda? Šta je lokalna metoda?
Metode služe za postizanje ponovne iskoristivosti koda — metodu napišemo jednom i koristimo je više puta. Dodavanjem ili uklanjanjem dela koda unutar metode može se poboljšati čitljivost celokupnog koda.
